србистика позивајући се на врлог пастира Вука, од 1998. године про-
води се десрбизовање Срба убиљежено у светосављу и ћирилици зарад
колонијалног транссрпског партнерства у језику. Поново се Србима натура
самоидентификација путем језика, а свима другима оставља она убиљежена
у вјери. Какав је уистину био изворни карактер Вукове књижевнојезичке
реформе, упечатљиво свједочи његов јересоучитељ, велики архитекта ау-
стросрбистике, Копитар, кроз сочињеније написано двадест и три године
прије фамозног Бечког књижевног договора, 1827. године, из којег је видљиво
да је Вук био само оруђе Беча у програму распарчавања и католизовања
српства:
„Српска православна црква чувањем старог језика Светог Саве
жели сачувати и језичку разлику између римокатоличких и право-
славних Јужних Словена, те би стога, више него икад, Беч морао
подржати реформу Вука Караџића, јер се њоме та разлика пониш-
тава, а главна препрека за превођење Срба у римокатоличанство
биће заувек уклоњена. Овим ће нам Београд, временом, сам од себе
пасти у руке.“ 25
Да ли је вјерни Копитарев шегрт, који је без остатка издао српски језик
и књижевност, ово икад прочитао – а мора да јесте, као што су то знали и
данашњи јересоучитељи, а уистину агенти од утицаја које је бирократски уве-
зао у посао и дао им задатак управо Предраг Драгић Кијук, оснивач бројних
НВО, који је управо и публиковао ове разобличавајуће Копитареве реченице
у једној од својих књига под називом Хришћанство без Христа, јудаизоване
књиге настале на трагу учења ортодоксног јеврејско-француског филозофа
Емануела Левинаса чији је главни догмат онај јеврејски о месијанизму без
Месије? –
Може ли се, након овога сазнања о бити Вукове реформе које и није било
одвећ тајно већ је четири године боло очи бројне Кијукове хипнотисане
читаоце уопште амнестирати управо Вукова издајничка улога за примјер
у тзв. реформи српског језика, судбоносна по губљење суверенитета над
српским језиком и књижевношћу што би се у данашњици требало да оконча
устоличењем јединственог полицентричног језика, који нипошто не би био
српски и јединствене штокавске књижевности чији би објединитељ био Иво
Андрић као највећи „штокавски“ писац Срба сва три вјерозакона, а уистину
Хрвата сва три вјерозакона, као највећи хрватски, српски, али и босански
писац чиме би српска књижевност прешла под туторство и систем хрватске
књижевности?
Можемо ли и даље да мнијемо када је у питању велеиздајничка улога коју
је у превођењу Срба у католичанство одиграо овај гркокатолик? Ко би се и
даље усудио да титулише марионетског Вука као „горостаса“ осим заврбо-
ваног апологете Маројевића који се и данас тотемски клања златном телету
србомрског хабзбургизма званом „звијер двоазбучја“ и табуу званом „Срби
сва три вјерозакона“; контролор нове србистике и бечкопоштоватељни ев-
роатлантиста? Смије ли се више уопште сумњати у то да су новосрбисти
били у заблуди када је по свему очигледно да су у издаји најгоре врсте јер
су починили културну издају српског језика, књижевности, писма, укупне
српске културе, која је, управо према Маројевичевим ријечима, `гора од
највеће националне издаје`? .....
___
25 П. Д. Кијук, Хришћанство без Христа, Рашка школа, Београд, 2011, 379. Упркос овоме недвос-
мислемом цитату, академик Мирослав Пантић изјављује да је Јернеј Копитар „Вуку и нашој
култури уопште учинио највеће услуге“. „Били бисмо незахвални кад бисмо велики и несагледив
допринос Јернеја Копитара нашој култури тако тумачили, а да не истакнемо његове заслуге“,
резулутан је у своме отпадништву од истине овај Копитарев бранилац из редова САНУ!
извор: Мирјана Стојисављевић НА КРАЈУ ЗАПАДНОГ ПУТА / Поетика и коментари
Књига прва, Бања Лука, 2015. стр.24., потпоглавље Обнова марионетске србистике – обнова хабзбургизма, стр. 23-24
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна и универзитетска библиотека
Републике Српске, Бања Лука
811.163.41'26
323.1(=163.41)
СТОЈИСАВЉЕВИЋ, Мирјана, 1956-
На крају западног пута : Поетика и коментари. Књига прва /
Мирјана Стојисављевић. - Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци,
Филозофски факултет, 2015 (Бања Лука : Графид). - 173 стр. ; 25 cm
Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст.
ISBN 978-99955-59-65-6
COBISS.RS-ID 5293080
2. Историја ће, можда, на крају поставити прав(илн)е координате
Нема коментара:
Постави коментар